Nadaleko od manastira Rača postoji lepo izletište koje je nekad uredio Nacionalni park Tara.

​

Od pre nekog vremena, na put koji vodi do tog izletišta, manastirske vlast postavile su rampu.

Čemu?
Em toliko ružno izgleda i nakaradjuje arhitektonsku celinu, em je protuzakonito, em nepotrebno iritira.
Razumem da je to sada privatni posed, od kako je iz ruku Nacionalnog parka prešao u svojinu manastira  ali stvarno ne vidim zašto bi nekolicina ljubitelja prirode koji su voleli tu da dodju i roštiljaju nekome smetala.
Plus.
Nedaleko od tog mesta, reka Rača je skrenuta u jaz kojim se voda odvodi do manastirake elektrane.
Ovako izgleda biološki minimum vode posle tog odvodjenja.

Za neke baš ne važe pravila.

Načite da smanjite svoj Ego.
Naucite pravilno da dišete.
Pozdravite sunce.
Hodajte bosi..
ili
prepješačite 200 km uz volove.
Pričao   danas sa starinom od 86g. Telo oronulo ali duh još živahan.
Priča kako je rabadžijao sa volovima po Šumadiji, Romaniji, Crnoj Gori. 
Pa kako si otpremao volove u Crnu Goru, pitam ja.
Peške, kaže.
I koliko dana si išao?
Kao da znam. Kreneš pa kad stigneš. Često sam provodio petnaestak dana u putu, odlazak i povratak.
Priča vedrog duha i ni u jednom trenutku se ne oseća jadikovanje na ta vremena.
Danas kolima prevalimo stotine kolometara iza sat vremena i opet nezadovoljni.
Pade mi na pamet ta priča gledajući pravu poplavu kojekakvih gurua, kouča i životnih učitelja. Kome li su oni pomogli, pitam se. 
Život je kao disanje. Ako o njemu razmišljamo izgubi ritam.  
​

    Čekam da mi jutarnja kafa pokrene mozak.
Nisam siguran čemu će mi ali neka ga neka radi. I onako ne troši mnogo energije. Poslednji put sam ga ozbiljno koristio kad je trebalo izračunati neku zezalicu na fejsu. Ono kad krene autobus i nakon nekog vremena motocillist, pa gde će se sresti.
    Posle toga ništa. 
​    Doduše koristio sam ga za zaljubljivanje ali tu se pokazao kao nedorastao situaciji. U odlučujućem trenutku zablokira i više nije upotrebiljiv ni da izračuna kusur posle kupljene žvake. 
​    Ovo sa kafom je verovatmo urbana bajka. Nikad nisam osetio efekte ali svi je ujutro piju pa i ja. Verovatmo svi tako misle. Kao svi piju pa što ne bi i oni. 
      Naravno da bi trebalo ubiti onog ko je pokrenuo tu lakrdiju.
      Zamisli, bar dve milijarde ljudi na planeti u jutro pije kafu u zabludi da će živnuti.
     
     Hm...Dve milijarde puta pola decilitra, podeljeno sa deset tona.
     Ljudski rod svako jutro popije deset hiljada cisterni kafe.
​      I to je kao normalno. 
       Pa da deluje ljudi bi leteli kao supermeni.
       
​