dnevna doza vukojebine

Srednjovekovna utvrda (ako je srednjovekovna) iznad Solotuše odiše misterijom. Koliko je stara, ko ju je napravio i zašto, uglavnom je stvar nagađanja.
Idem da vidim to.
Dakle, ranac, štap, aparat i krećem.
​ Kolima do stvarno lepe crkvice u Solotuši i... na startu sam.

Napuštam crkvicu i krećem uz presahlo korito reke. Planinarske markacije su izbledile i teško uočive. Ako se izgubim proglasite me velokomučenikom.

Do Kuline se može stići kolima sa Kaluđerskih bara ali u tom slučaju se propuste lepote staze koje su čak lepše od zidina.
​

Već nakon desetak minuta hoda, pećina. Prva asocijacija je medved ali znatiželja je ubila mačku.

Prazna. Ovaj put neću imati zadovoljstvo da me rastrga medved.

Ostavljena brojanica podseća da su ove pećine nekad koristili isposnici.
​Pentram se dalje i...Nepristupačna, skrivena od pogleda (može se lako dogoditi da je ne vidite) ukaže se jedna od dve pećine i to ona čiji je ulaz zaštićen zidom. Verovatno je greda iznad vrata istrulila tako da sad ulaz ima oblik krasta.

Penjem se do otvora. Dajem medvedu još jednu šansu.

Pogled unutra.

Okrugla prostorija prečnika pet metara. Koristili su je isposnici poznati po spravljanju tuša. Suva i prijatna. Na sredini je neko nešto kopao. Deluje kao da je životinja, a moguće je da su i tragači za zakopanim blagom.
​Mislim, u Srbiji je toliko legendi o zakopanim turskim ćupovima da izgleda da Turci ništa drugo nisu ni radili do zakopavali ćupove sa dukatima.

Pogled iznutra...

Jbt...Nikad ja neću stići do Solotnika. Samo pećine pa pećine.
​Oprezno se spuštam iz ove (pored ima još jedna ali nije zazidana) i bacam se na savladavanje uspona koji je sad ozbiljan.

I napokon prvi vidikovac malo ispod krsta koji je tu postavljen helikopterom.

Sad sam otprilike na pola puta. Najteži i najlepši deo staze tek dolazi. Evo već gledam na krst sa visine.

Stene stoički brane kulu. Staloženo im objašnjavam da hoću samo da vidim.

Prvi obrisi zidina se vide. Krećem u juriš.

Kulina je osvojena. Ulazim unutra.Teško čitljivi ali ipak snažni tragovi prošlosti ostavljaju bez daha. Smatra se da su branioci ovde izginuli pod najezdom turaka ali prava namena ove tvrđave i dalje je misterija.

Bunar je bez vode.

Pogled sa zidina je fantastičan.

I tako....