Madlen kolačić vs pohovana piletina

   Prustovom junaku Svanu, sećanje budi Madlen kolačić i lipov čaj. Svaki put kad umoči kolačić u čaj biva prenesen u imaginarni svet sećanja.
  Imam u glavi jednu lepu sliku detinjstva u koju se uklapa nedeljni odlazak na more. Trebalo je fićom preći Velebit i nakon sedamdesetak kilometara more je bilo tu.To beskrajno razliveno plavetnilo plenilo je pogled još sa vrhova planine i obećavalo lepotu praćakanja u vodi.
  Obavezan pratilac toga izleta bila je pohovana piletina.
   Dok smo skakali sa stena na poludivljoj plaži prekidao nas je poziv majke, "Dodjite da jedete" i ja i sestra bi pohitali, ukrašeni kapljicama vode, prema uredno postavljenom stolnjaku na plaži.
I sada, svaki put kad jedem pohovanu piletinu, javlja mi se ta slika. Kao da je nekim čarobnim štapićem urezana u hrskavu  pokoricu toga jela.
 Tačno je dobro što nisam vegetarijanac.